Машине за дизање које се користе у пројектима изградње мостова се генерално могу класификовати у четири главне категорије на основу њихове структуре и перформанси: лака и мала опрема за дизање, мосне{0}}дизалице, кранови{1}}типа и кабловске дизалице. Лака и мала опрема за дизање укључује дизалице, пнеуматске дизалице, електричне дизалице, балансне дизалице (познате и као балансери) и витла. Мостне{4}}дизалице обухватају дизалице са гредом. Кранови типа - укључују стационарне ротационе дизалице, торањске дизалице, камионске дизалице, дизалице за гуме и кранове гусеничара. Кабловске дизалице укључују лифтове.
На основу природе дизања, дизалице се могу класификовати на покретне дизалице, торањске и јарболне дизалице.
На основу методе погона, дизалице се могу класификовати као централизовани погон (који користи један електрични мотор за покретање дугачког погонског вратила за погон два погонска точка) или одвојени погон (сваки погонски точак покреће посебан електромотор). Мостне дизалице средње и мале-величине често користе погонски систем „три-у-један“, интегришући кочницу, редуктор и мотор у једну јединицу. За обичне мосне дизалице великог{5}}капацитета, универзалне спојнице се обично користе у погонској јединици ради лакше монтаже и подешавања.
На основу конструктивне форме, дизалице се углавном деле на лаку и малу опрему за дизање, мосну-тип (мосне дизалице, порталне дизалице), тип- тип (-самоходне, торањске дизалице, порталне дизалице, железничке дизалице, плутајуће дизалице, јарболне дизалице{3}).
